Постоји нешто дубоко људско у жељи да се гради велико. Високо, пространо, импресивно. Али прави квалитет није увек у квадратури – већ у присуству. У грађењу са размишљањем, а не са амбицијом, са одрживошћу, а не са површином. Ради се о разумевању да просторија – мала, али добро изграђена – може да прими више живота него нешто двоструко веће, ако се створи са пажњом.

Одрживост почиње веровањем да су садржај и дуговечност у сржи доброг занатства. Када градимо у мањем обиму, не само да штедимо на материјалима и користимо мање земљиних ресурса. Ми
ствара просторе који захтевају мање енергије, лакше се одржавају и који природно подстичу једноставнији, свеснији живот. Мањи простор се брже загрева и захтева мање енергије и од природе и од људи који у њему живе. То је архитектура која живи заједно са својом околином.